Kada se beba rodi, ona svet upoznaje preko svojih čula - dodira, pokreta (čula za ravnotežu i duboke senzacije - vestibularni i proproprioceptibni sistem), sluha, vida, mirisa i ukusa. Ako je razvoj normalan, dete preko čula dobija jedan celoviti doživljaj svog okruženja. U situacijama kada nervni sistem ne može da poveže senzorne informacije u celoviti opažaj, dolazi do senzorne disfunkcije, odnosno do senzorne dezintegracije.

Takvi poremećaji se najčešće javljaju kod dece sa autizmom i drugim pervazivnim razvojnim poremećajima, ozbiljnim govornim smetnjama, a česti su kod dece sa cerebralnom paralizom, sindromom fragilnog X i dubokom mentalnom retardacijom.

Senzorna disfunkcija se ispoljava na tri načina:

• Preterana osetljivost (hipersenzitivnost)
• Smanjena osetljivost (hiposenzitivnost)
• Mešoviti tip

Hipersenzitivno dete izbegava dodire, trčanje, penjanje, vezano je za podlogu. Može biti rigidno, napeto, da zatvara oči zbog svetlosti i prekriva uši zbog zvukova iz okoline. Potpuno je osiromašenih pokreta.

Hiposenzitivno dete može biti nesvesno bola, temperature, traži brze i nagle pokrete, ljuljanje, vrtenje, može biti u pokretu, nemirno, stalno menja položaje; može udarati u objekte, dodirivati stvari; traži jake slušne senzacije (glasno pušta radio ili TV); miriše hranu, predmete; ljude.

Mešoviti tip uključuje kombinaciju hipo i hipersenzitivnih osobina.

Da bi se pomoglo ovakvim osobama , konstruisane su tzv. senzorne sobe koje sadrže posebnu opremu za vizuelnu stimulaciju (reflektori sa filterima u boji, projektorom sa slajdovima), stimulaciju mirisa(preparati aromatičnih ulja koja se koriste za masažu i kao mirisi u prostoriji), različite teksture materijala za taktilnu stimulaciju(tvrda i meka podloga i drugi elementi), masažeri za duboku stimulaciju (propriceptivni receptori). Način rada moće biti individualan, i planira se na osnovu procene svakog deteta, a može biti i grupni - tematski(primer tema lišća: vizuelno - lišće, zvuk - šuštanje lišća, vetar u drveću, miris - trave, aromatično bilje, dodir - različiti oblici i teksture lišća, ukus - trava, spanać, salata)

Istorijat senzornih soba - Ideja o multisenzornoj sobi potekla je 70 - tih godina unutar tri sasvim različita područja, od čega su dva Britanska. Prvo je bilo mekano okruženje za igru (dečije jasle, zabavni parkovi). Otprilike u isto vreme pojavljuju se i razvijaju diskoteke, naročitio u UK i USA, projektori za bacanje svetla i lajt šou. Treće idejno područje je područje rada sa ljudima koji imaju razvojne i višestruke probleme u učenju.

Svi korisnici Centra , iako različitog hendikepa, u kliničkoj slici imaju elemente senzorne dezintegracije. Zbog toga smo prvo u Dnevnom boravku za decu sa autizmom mlađeg uzrasta (Diljska) opremili jednu senzornu sobu, a zatim donacijom Fondacije NJKV princeze Katarine, uspeli da opremimo još dve sobe sa originalnom opremom uvezenom iz Velike Britanije.

Te dve nove sobe instalirane su u našim objektima: D.B. za omladinu sa autizmom K. Stanković i Stacionar za autizam - Bežanijska kosa.

To su praktično interaktivne sobe, orjentisane na uspostavljanje kontrole od strane osobe u odnosu na opremu koja se koristi. Soba je opremljena mekanim zidnim oblogama i podom, svetlosnim projektorom, tubama sa mehurovima, ogledalskim folijama za pojačavanje efekta ostale opreme, optičkim vlaknima, audio opremom sa odgovarajućim zvucima, eteričnim uljima sa raspršivačem za prostoriju, raznim masažerima... Ono što ovako opremljena soba pruža jeste mogućnost doziranja stimulansa za svako čulo, prilagođeno individualnim karakteristikama svakog korisnika. Na slici je prikazana aroma terapija u senzornoj sobi. Sadržaj elemenata senzorne sobe...

Naša filozofija ovakve sobe jeste stvaranje atmosfere u kojoj dete, preko izbora nivoa senzornih impulsa prilagođenih svojim, čulima postiže razvojanje nezavisnosti, slobodu i inicijativu u izboru aktivnosti. Ideja je da se pospešuje razvoj svesnosti i učenja kroz principe opuštanja koja su u suprotnosti sa struktuiranim programom rada koji su nephodni u svim ostalim segmentima rada sa ovakvom populacijom.. Time se postiže da spoljni svet više nije tako konfuzsn i ugrožavajući, već postaje izvor prijatnosti. Smanjuje se anksioznost, agresija i autoagresija. Napredak u koncentraciji, pažnji i komunikaciji i potreba za drugim, polako se iz senzorme sobe prenosi i na spoljni svet.